A ja? Ni sada ne znam kako se osjećam. Ima nešto divno, opušteno i posebno u njihovim očima.
I nešto strašno i tužno. I uvijek mi baš to probudi nelagodu, možda žaljenje.
Upoznala sam Jasmina i Ajšu. I njihova dva brata, i mamu koja ih je smjestila u park. Sa svime što posjeduju. A toliko su razdragani. Toliko željni pažnje. I za svaku milu riječ ili dodir spremni da te nagrade najljepšim osmjehom i pogledom. Iako sam ja svjesna da je to ugavnom jer su djeca. Mlada, neiskvarena.
A vidjela sam i majku koja svoju, veoma, veoma malu bebu, drži u rukama sjedeći na betonu. Bilo je najmanje tridesetpet stepeni. A ona nije imala namjeru da se skloni odatle.
I sad, ja sam to u svojoj glavi postavila kao klasičnu filozofsku prespi iz šupljeg u prazno tezu. Ko je kriv?
I da li bi se nešto moglo promijeniti? Da li to oni sami žele? Da li je ikoga briga?
A onda, naravno pomislim da sam isuviše usmjerena. Smatram da je ono što ja radim tj. svi mi, najbolje. Slušam o nekim običajima u Indiji, Africi i zgražam se. I onda se naravno pitam otkud mi pravo za to. Ko kaže da sam ja civilizovana, i šta to opet znači?
Hate those days...xD
I često imam takve sumnje, razmišljanja.....point of life and that shit.....xD
A dok ne izmozgam, uživaću, u sitnicama i životu. Ko ga šiša, on samo piči....:) I neka piči. :D
Ah, naravno da upoznate moj male prijatelje i da i vama uljepšaju dan:
Juce oko podne sam pročitala da čitam Hiljadu čudesnih sunaca od Haleda Hoseinija. Dobila sam ju prije pola godine, ali nikako nisam ljubitelj takvih knjiga i te pompe oko njih. Završila sam jutros. Dobra knjiga. Nisam razočarana. Tužna , i ne znam zašto meni izuzetno laka za čitanje. Jednostavno govori o ljudima.
Nisam izgubila vrijeme. A to volem.
baj, baj
Džo *-*
Sunca su divna..sad predji na zmajeve :)
ReplyDeleteA propos cigana - rasturili su im karton naselje ispod mosta, napravili im stanove a oni nisu hteli da se sele jer im bilo daleko od radnog mesta tj. od Kneza i centra gde prose. Svaka prica ima dve strane..
Oh znam i eto bas to me i yivcira....-_-
DeleteMOracu onda i zmajeve....:)
Slazem se sa ovim svaka prica ima dvije strane. Iskreno meni koliko je njih zao toliko ih se i bojim. Jer u gradu su spremni na sve da urade, uzas. Nemam neko lijepo misljenje o njima, genetka i nasledje je cudo. Samo mi je zao ove male djece jer nisu oni krivi sto ih roditelji tako stancaju kao na traci.
ReplyDeleteKako su preslatki *_*
ReplyDeleteHiljadu sjajnih sunaca je super knjiga :)
Meni su Sunca bolja od Zmajeva, eto, da znaš.
ReplyDeleteDjece mi je žao, i kod nas ih ima kamara, neki su fini i neiskvareni, neki su od malih nogu bezobrazni i mogu te pljunuti bez pardona. Sve je to začarani krug, jel društvo krivo, jesu li oni sami krivi... Ja imam malo predrasuda prema njima jer su u Sarajevu većinom divljaci. Čak i kad imaju svoju kuću, ti ljudi su okružni smećem. A i Cigo s nožem mi je ukrao mobitel. Mada nikad ljude neću gledati poprijeko jer su neke druge rase. U haustoru mi žive Romi, u početku mi je bilo neobično, malo i strašno jer ih baš puno ima, ali se ispostavilo da ih je većina pristojna i uvijek se fino pozdrave :).
Eto, razvukoh :D. Vidjela sam to dvoje na tvojim slikama, oni su baš nekako tužni, posebno dječak.
Ja ih ne volim nikako. Bezobrazni su, nekulturni i svi su isti. Ne znam šta je to u njima, a najviše se zgražam na žene- spremne su na sve ako ih odbiješ. Jednom smo sjedile u kafiću i došla je jedna i prosila. Nismo joj dale ništa, a ona nam je počela psovati majku bezobraznu i slično. Imale smo neku bombonjeru na stolu, uzela je bez pitanja i (kad je već uzela) umjesto da to da djetetu koje je vodila sa sobom, proždrljivo je ogulila i ubacila u svoja gunđava usta.
ReplyDeleteŽivjeli su jednom u iznajmljenoj kući kod mene u ulici. Fuj koji smrad se širio iz te kuće. Imali su neko super auto, ali je zato sve oko njih bilo neuredno. Na kraju su toliko uništili kuću, da je nakon njih srušena.
U mom gradu ih živi dosta, ima ih nekoliko koji su krenuli na fakultet, ali su i dalje arogantni i nekulturni. Ma joj, mogla bih roman napisati o dogodovštinama s njima, pa je bolje da se zaustavim ovdje.
Ono što ja mislim je da su sami krivi za sve. Nije teško okupati se i počistiti smeće za sobom. Žive puno bolje od pola ljudi u gradu, a ponašaju se kao da nemaju feninga... To je sve samo bezobrazluk i navika.
Razumijem te....:)
DeleteKada su Romi u pitanju, moram iskreno reci da nisam pametna. Bude svega. I dobrih i losih primjera. Nazalost u Sarajevu preovladavaju losi.
ReplyDeleteE da znaš da je meni dobro došlo što sam nekad pročitala knjigu "Hiljadu čudesnih sunaca"...moram reći da su u prirodi Afganistanci divni i ljubazni...pozdrav iz Kabula :)
ReplyDeleteObaveyna da slikas, bas me zanim kako danas izgleda Kabul. :)
DeleteI meni su Sunca bolja od Zmajeva, i draža i laka za pročitati.
ReplyDeleteŠto se tiče Roma ili Cigana imam podijeljena osjećanja jer sam imala i dobra i loša iskustva. Mislim da do njihovog stanja ima i njihove krivice kao i krivice zemlje u kojoj žive. Oni su divan narod sa divnom kulturom ali imam osjećaj da su zadnjih godina sve to zanemarili i sveli se na prosjake i odlučili se za to da žive na margini društva i uzmu ono što mogu uzeti. Meni je žao te djece jer nisu ništa kriva, rode se nevina i na kraju postanu ista kao svi. U zadnje vrijeme im ne dam novaca nego ako hoće kupim im šta za jesti, tako sam bar sigurna da to ide direktno njima, a pare im uzimaju.
Ja im novac nikada nisam davala. Pogotovo poslije Slumdog millionaire, i djecaka bez oka....:(
DeleteSuper ti je post zaista i drago mi je sto si dala prostora i vremena da progovoris o tome.
ReplyDeletePostujem ih kao narod i mnoge detalje iz njihove kulture volim, ali mi je zao sto vecina odustane od normalnog zivota, i prepusti se ulici i sve mu tome sto lose strane zivota nosi.
Inace, poznavala sam i neke koji su i visoke skole zavrsili i bili uredniji od veci nas, pa su posle i emigrirali u Englesku.O njma imam divno misljnje dan danas, iako ih nisam cula ni videla godinama!!
Tako da, moguce da je sve stvar odgoja, i hrabrosti da se uspe i bude postovan i drugaciji.
I ja cesto sebi postavim to pitanje. Psiholog sam u socijalnoj ustanovi, pa imam prilike da ponekad radim sa njima. Mogu ti reci su kod njih kulturoloski obrasci ponasanja jako cvrsto ukorenjeni, da ih je cesto tesko menjati. Npr. deca ulice - dovoljno je ocekivati da im das da jedu, malo porazgovaras sa njima i poigras se. Posle ce dosta njih zeleti da se vrate da lutaju po ulicama. Da ne davim dalje, svidja mi se tvoj blog, tvoja razmisljanja.. Veliki pozdrav, Aleksandra
ReplyDelete