Gospoja

Jesen, sa gore navedenom titulom se polako približava. Ona i ja smo oduvijek u prijateljskim odnosima.

Ima da ju dočekam spremna. Čim se naspavam, jer ovih dana mi ni 27 sati dnevno ne bi bilo dovoljno, spavanja. A onda ću da nosim jedan svoj divni džemperčić koji ću da poslikam čim zbavim ono što više nećemo imenovati, jer me sramota (tj. dok ne nabavimo njihove trajne rodice). Ove fotke su inače od prošle godine, i inspirisale su me za post. 

Tačno ću ići u kupovinu školskog pribora. 

Kupiću neke olovke.

                                                                I voštane boje, i bojice.

Markere ne volim.

I braću vodopiju, jer joj je sada sezona a dobra je za imunitet.

I zmijsku preslicu.

I onda ću to sve da nacrtam. I oblijepim i obojim.

Kad se naspavam.

 I na kraju cu da napravim ovo. Taman sam shvatila da mi je kaktus procvjetao.

A ja volim kaktuse.

Oni su ko koprive.

Na meksički način.

baj, baj 

               

                                                        Džo *-*