Im back

Vratila sam se iz Beograda.
Obavila sve što sam htjela. Kupila si atlas. Onaj anatomski.
POsmatrala veliki grad. Posmatrala ljude. Razmišljala. Fotografisala. Smijala se. Svađala se. Obnovila tj. stvorila kolekciju prstenova. Kupila ih 4. Za 5 km. *-* Poslala razglednicu. Jednu baš divnu.
Upoznala nove ljude. Otkrila neke nove stvari o sebi.
Optimalno.
I sad neke fotke. Onako iz moje perspektive.
I škicnite malo na ovu lokaciju.....Petrol girl :)))

P.S. grafit na zadnjoj slici? Da li iko zna šta znači? Bilo ko. Slikano sa Brankovog mosta. Predivan je, a koga god da sam pitala niko nije imao pojma.

Nastavak slijedi.

baj, baj

                                 Džo *-*

Le post poste posto

Sutra putujem u Beograd. I veoma se radujem toj činjenici. Već imam zabilježene  lokacije koje želim posjetiti, između ostalog i onaj slavni Zemunski buvljak. *-* muj, muj hepi
I nekoliko knjizara. Nadam se da cu se vratiti sa mnoštvom knjiga. Raznoraznijeh. Između ostalog treba mi Netterov Anatomski atlas, inače savršenstvo za sve sudente medicine, i kad ga i ako ga kupim pokazaću vam ga. Ali nadam se nekim spontanim ulovima. I sasvim spontano očekujem da spontano naletim na studetski povoljnog Pekića. :)
Ako neko, iko, ima kakav savjet o kupovini, pritom naglašavam studentskoj i nimalo klasičnoj i nimalo prema centrima tržnim orjentisanoj, neka se javi.
I šta god vam padne na pamet...Još ako je na Voždovcu, milina...*-* (ili bilo gdje drugo)

Sutra planiram jedan spa dan. E ovako bi to trebalo da izgleda:

a) Uzmem veću količinu kukuruznog brašna i podijelim na dva dijela. Jedan veći, drugi manji. Veći dio pomiješam sa šećerom i tako snažno istrljam tijelo, da se poslije crveniim pola dana. Al koža poslije bude fantastična. Meka i nježna, kao bebina, guza.

b) Sa drugim dijelom istrljam lice, takođe relativno snažno.
Zatim posegnem za svojim glicerinskim sapunom. Istrljam lice. I poslije svega toga stavim med. Držim na licu 15 minuta. Umijem se hladnom vodom. Uživam u mekoći. Milujem svoje obraze. Poprskam aktivnim kiseonikom. Uživam u sterilnosti.

c) Operem kosu svojim šamponom od koprive, onaj Afroditin što dolazi u litarskom pakovanju. Isperem šampon. Prije toga sam uzela svoje osušene listove od oraha i prokuvala ih, nekih sat vremena, dok boja ne bude bas, bas tamna. I onda nad kadom natopim kosu sa tom tečnosti. Umotam peškirom, dakle ne ispiram.  Poslije toga bude baš, baš katastrofalan peškir. Mada ne ostavlja traga u vidu boje na kosi. Ali je efekat divan.

I na kraju, skinem ovaj lak sa noktiju koji je već formirao male nevjerovatno slatke oblačiće.....nanesem novi sloj svog omiljenog laka, i spremna sam.


I nemam pojma zašto, ali štela sam da podijelim ovu sliku sa vama. Vjerovatno zbog one priče o savršenstvu od neki dan, a složićete se, žensko tijelo je vrlo blizu.

Vadim Miku iz šamotne peći

1.
Dakle, ja sam student. I mnogi od nas su. I mi najčešće nemamo mnogo novca. Doduše ovdje vrlo malo ljudi ima mnogo novca. Al to nije tema. Ja nemam baterije  za fotoaparat. Ni pare.
Fotoaparat imam već više od godinu dana. I on mi je i prijatelj i ljubavnik. Ali, ja još uvijek nisam kupila baterije za njega. Znate, one dopunjive.  Kod kuće imam dvije pune kese baterija. Sinoć sam na gradskom vašaru kupila 4 kineske baterije za 1 marku. Mislim da ce mi kuća polako postat radioaktivna. Mama me danas natjerala da ih izbacim iz kuće. Inače baterije sa punjačem koštaju 25 km.
U čemu je problem? Ne vidim ni sama. Jednostavno nikad nemam, i uvijek je nešto bitnije.
I tako budem po par dana bez fotoaparata.

A divne fotgrafije prolaze kraj mene, trče maratone. Njih hiljade. Ideje samo iskaču, ali NEma baterija.
Skoro nikad. I kad ih imam, kao malo dijete potrošim za sat vremena.

Znam, znam lame.

P.S. Ja nisam ugrožen slučaj. Samo eto, nisam dobra sa lovom...xD

2.
 Vadim Miku iz šamotne peći
je napisao jedan moj poznanik kao opis radnog mjesta. I jednostavno je ostalo. Ne izlazi iz glave. Danas sam čak molila mamu da mi odgovori na pitanje " Mama, a šta ja radim ? ", dva puta smo umrle od smijeha, treći put je rekla da nisam normalna. Evo i sad se smijem.
Shit.

3.
Juče sam se šminkala sa mojom malom rodicom. Ona mene a ja nju. Imale smo zadatak da napravimo jedna drugoj dugu na kapcima. Pa ja sam bila blizu, moram priznati da je bila slična željenoj Winx dugi. Jedna boja gore dolje. Moja mala rodica je takođe bila vrlo kreativna, s tim što je ona zadatak shvatila malo apstraktnije. Pa tako da sam ja imala ubjedljivo najluđi stajling ikada. Izuzetno zanimljiva kombinacija Kandinskog, Pikasa i jelte neizmjernog talenta moje male djevojčice.



4. Vidte šta sam napravila     *-*

5.
Pivo je božanstveno.

6. I eto par nekih fotki. Koje su na kompu a zaslužuju bolje. :)

7. I evo nešto  onako, nije moje. Fino mi je. To ona priča od neki dan. :)

O savrsenstvu......*-*

Ne znam koliko ste religiozni, koliko ne. Ne znam ni sama za sebe.
Ali ponekad naletim naovakve stvari i budem mnogo sretna. *-*
Razmišljam često o ovakvim stvarim. Pitam se do koje tačke savršenstva može doći ljudski um i naše stvaralaštvo . U svakom slučaju sam sigurna da ne može da nadmaši prirodu.

Ovo da se upoznate o čemu pričam:

I onda da uživate u predivnom glasu i šarmu ove djevojke...*-*

Part one

part two

part three

I da možda je malo geeky, al mislim da ako pruzimo priliku ovako divnim stvarima možemo ako ništa drugo uljepšati sebi dan ( kao ja)...

baj, baj

               

                         Džo *-*

Inspiration

 Patrik Gonzales
                  Fotografska kompozicija

Na koga vas podsjeca dama za predzadnje slike? Moji favoriti su prva, cetrnaesta i zadnja. :)

baj, baj

                   Džo *-*

Sonja

Gledala sam nekoliko priča o tim nekim ljudima koji su obilježili Beograd.  One nisu bile kombinovane nego su samo iskakale jedna iz druge. Kad postaneš svjestan svijeta tražiš neke ljude koji će da sa tobom iznesu tvoj ideju. Možeš to proći kao fazu  ili to nositi negdje u srcu čuvajući kao neku tihu bol, koja te prati na tvom proputovanju kroz misiju promjene svijeta. Ja sam možda od ovih drugih. Pomalo idealista, poprilično uporna, gledam na svijet pomalo iskrivljeno. Barem u odnosu na ostatak.

Par ljudi koji su ih poznavali su rekli:
  Oni su na svoja pleća stavili preteško breme. Borili se sa vjetrenjačama. Doslovno prevedeno.
Ona je rekla: I onda kažu da je ona jedna nervozna žena. Probajte VI biti u otporu petnaest godina.

U septembru su četiri godine od njene smrti. Predoziranje heroinom i morfinom. Ja bih rekla da , stvarnošću, koju nije uspjela promijeniti. Barem je ona tako mislila.
Ali ne. Ostavila je traga. I ona i čitava njena generacija. Žive kroz svoja djela. I govore kroz njih.


Zašto volim Sonju:

Da li si se ikada pitala zašto ljubav boli?

Sve iz filma " Una" Miše Radivojevića, po knjizi Mome Kapora.

Film " Crna Marija"

Ko može da voli šampitu?

Pisaću o nekim ljudima koji me inspirišu.

baj, baj 

                             Džo *-*