Vremenska linija

Vremensku liniju iliti Timeline na fejsbuku imam već duži vremenski period, ali do sada nisam koristila neke njene prednosti. :D
Sinoć sam taklo kliknula na opciju u gornjem desnom uglu, i vratila se u prošlost.... :D E sad, znam da mnogi ne vole fejsbuk, i to poštujem. Ali iskreno ja ga mnogo volem. Volim ga kao što sam u zadnje vrijeme počela da volim i svoj blog. ^-^
Nekako uvijek nađem neki razlog da ga koristim, pa makar to bilo samo za provjeravanje dešavanja na fakultetu, u grupi kolega sa faksa (takvo nešto je neophodno kad studirate na izuzetno organizovanom faksu kao što je moj -_-). Ili za tonu nekih drugih gluposti. Mada ne volim chat, i nemam pojma zašto. Tamo sam isključivo ako me neko pozove.
Ali da se vratim na temu. Tako kliknem na 2010 godinu u gornjem desnom uglu (fb imam od 2009), i nadjem svakakvih čuda.
Recimo nemam blage veze zašto sam napisala ovaj status, al sad mi je pravo komičan:

Citiram (ili šta već xD):
Hvala hvala hvala......i moram da dam jedan komentar:ako vec nemate svoje misljenje i stav ne dozvolite da vam glavu pune stvarima o kojima ne znate nista:). Ili se barem potrudite da od vas ne prave ovce koje ne znaju da rade nista drugo osim da slijede nekoga.:))))))))))

Ili:
Walt Disney se okrece u grobu. (doduse ovo je bilo onda kada su svi imali neke Diznijeve likove za profilnu sliku, a ja vavijek bila vagabund :) )

Piše i da sam rođena ^-^, prvog aprila devedesetdruge.....

Onda sam mnogo volela Scorpionse ( i sada, samo ih slabije slusam)

Jednom objavila ovo:
Kako mogu osloboditi bilo koga ko ne želi da ustane i glasno kaže da želi slobodu. Milslim da je to laž- ljudi govore da žele slobodu, svi insistiraju da je sloboda nešto što najviše žele, nešto najsvetije i najdragocjenije što čovjek može da ima. Ali to je sranje. Ljudi se plaše slobode i čvrsto se drže za svoje lance. Bore se protiv svakoga ko se trudi da te lance polomi. Tako se osjećaju sigurni. Kako mogu očekivati od mene ili bilo koga drugog da ih oslobodi ako zaista ne žele biti slobodni 


Postoje različite vrste slobode. Mnogo toga ne razumijemo. Najvažnija vrsta slobode jeste biti ono što zaista jesi. mi cijelo vrijeme glumimo i potiskujemo svoja osjećanja. Odričemo se svoje sposobnosti da osjećamo i krijemo se iza maski. Ne može biti masovne revolucije dok se ne desi lična revolucija, revolucija na ličnom nivou. Svako mora sebe da promijeni. Ljudima možeš uzeti političku slobodu ali nećeš ih povrijediti sve dok im ne oduzmeš slobodu da osjećaju. To bi ih ubilo. 


Čovjek je bio legenda. 

( by Jim Morrison, a ja veliki fan još uvijek)....*-*

I nekoliko fotki koje su moji favoriti.

Na ekskurziji u Pragu sa razrednicom, prije dvije godine...*-* ( ja u kariranoj košulji)

Hotel u Pragu u kome smo bili smješteni.

Razred....

Maturski rostilja...:D ( ja u zutoj majici)

Matura, ja u hlačama.....:D

Moja najbolja druga i ja na maturi....

Na nečijem osamnaestom rođendanu......*-*

U Beogradu *-*

Bob Živković.......i ja...:D

Sta sam radila ovog ljeta ( ja sjedim) *-*

u sobi na ekskurziji......:D Micojka....

moje su plave

u kineskom šopu....

jedna od omiljenih

Biljou, drug od djetinjstva *-*

roommates, Nada i Milanka :)

Danica 

Prizivanje kiše sa Milošem

prošla Nova godina......:D

Divan je to osjećaj,  kada se vratimo i vidimo koliko smo napredovali, koliko smo drugačiji ili isti. Kakve stvari smo voljeli nekada, a šta volimo sada. Plus, ludački se ismijem vlastitim glupostima.....

I još samo jedna pjesma, koju sam često objavljivala, i koju obožavam......



                                                                                           baj, baj
                                                                           
                                                                                                                                 Džo *-*

Horrible post

Stvarno se osjecam loše. Pokušavam nešto da napišem i onda svoje vlastite misli ne mogu pretvoriti u rečnicu. Ili ta rečenica bude prosta proširena a na nivou djeteta koje ide u četvrti razred osnovne, ili je neki traktat, nadasve besmislen.
I da, nesretno sam zaljubljena.
Mrzim statuse na fejsbuku. Počela sam da mrzim i Miku i Mešu i Jovana i Đorđa i Ivu. ( dobro, nisam :D )
Kad me izvuku iz konteksta, i to takođe mrzim.
Al volim svoje mačke...:D I odoh sada da se igram.

P.S. Zvanično sam meteropata xD

Say hello to Nebojša. :)

Baj, baj 

       

              Džo *-*

Beba suncokret u flašici od ruma.

Napravila sam profil na Goodreads-u. Pa oni koji imaju neka me potraže. User name: JovanaJevdjic *-*
Fotografije:

 U bašti imamo mnoštvo suncokreta. Ovo je jedan od onih malih koji rastu sa strane stabla, i uvijaju se oko njega. Veoma je mali ( jer većina hranjivih materija odlazi onom jednom, velikom i glvanom :) ).
Flašica od ruma, inače ga ne pijem. Ali ga stavljam u kuglice sa čokoladom. Preukusno.

Baj, baj

                                       Džo *-*

Sastoji se iz dva dijela

Part one
Gospodin: Jovana, koliko imas godina? :)
Jovana: 20 :)
Gospodin: :O :o :o :o :O Pa ja ti ne bih dao vise od 15.
Jovana: Stay calm. -_-

A vi? xD
Ja lijeciti komplekse online. :D


Part two

Znate onaj divan osjećaj kad uđete u biblioteku. *-* I tu vidite neka bas poznata lica. Dobro, znam, ja živim u malom gradu, tako da  mi imamo samo dvije bibliotekarke. I jako su stare. Ustvari jedna je već otišla u penziju. Druga se sprema. Dobile su one podmladak, ali još uvijek obavljaju većinu. I tako, uđem, popnem se na sprat, odjeljenje za odrasle. I naravno, iza stakla vidim staro, dobro poznato lice. Ona vam se nekako srodila sa tom prostranom pprostorijom. Čak joj je i odjeća uparena. Čini mi se da ju nikad nisam ni vidjela u nečemu što nije  pastelno, toplo, u nečemu što se ne slaže sa redovima polica. Ona vam nije od onih koje bacaju osmijehe na sve strane. Čak štaviše, neko bi rekao da je hladna. Pokreti su joj precizni ali usporeni,  i kad vas primjeti glavu diže veoma polako.
Zatražila sam Kvaku 22 ( po preporuci koleginice blogerke :) ),  ona me pogledala, pomjerila usnu na jednu stranu, kao znak razmisljanja. Ustala je sa stolice, i otišla do polica. Ne, nažalost knjige nije bilo. Na čitanju. Bila sam pomalo razočarana.  Pitala me želim li Krvnikovu pjesmu? A ja, neupućena, da li je to od istog pisca? Nešto je rekla, ali nisam baš najbolje čula. Pa, pretpostavila sam, vjerovatno jeste. Pitala me da li želim knjigu, a ja jednostavno nisam imala srca da joj kažem ne. Kako reći baki od 60 godina, ma neću, vratite se vi ovamo, i čekajte dok razmislim. Može, odgovorih. Vratila se sa dvije knjige, od po 500 stranica. Knjiga jedan i knjiga dva. Uuuuuuuuuu, izazov pomislih. Potpisala sam se, i pravac kuća.
Kasnije sam na internetu provjerila, i ispostavilo se da pisac nije isti. Kvaku 22 napisao je Džozef Heler, a Krvnikovu Pjesmu Norman Majler.
Ali nema veze, mislim da ni vama ne bi smetalo da poznajete moju tetu bibliotekarku.
I počela sam čitati knjigu, doduše nešto malo jer nemam vremena, i zasad je dobra.
Čitali? Isplati li se? Sigurna sam da je odgovor potvrdan.....:)

P.S.
Inače ne smatram da sva djela nekog pisca moraju biti dobra, ili da sva moraju biti loša. Niti ovo što sam upravo napisala smatram apsolutnim. xD

Shana

E ovako sam ja trebala da izgledam večeras na Demofestu.
Al necu...-_-
No svejedno da podijelim sa vama ovaj izgled. Muvacu se veceras u njemu po svom gradu...:D Bolje išta nego ništa.

Majicu sam dobila od drugarice koja je sa ansamblom išla na turneju po Portugalu i Španiji. Kupila ju je u Madridu. Marka je španska i zove se Shana.
Stvarno predivna majica.
Al od kada sam ju dobila svaki put kad pogledam nju i kesu meni iz glave ne izlazi 

.

E sad evo par stihova ,cisto ako vam se ne bude dalo da poslusate pjesmu, da vas motivisu da to OBAVEZNo uradite. Jer mi se cini da je ovo vise-manje, prica svih nas sa užeg ili šireg balkanskog prostora.

"Dal si covek emigrant, il' si mozda azilant?"

"Kako mislish da ces kod nas uci".
"ako te i pustimo, da li da ti verujem da ces jednom ipak ici kuci".

Iako smatram da smo mi iz BiH po tom pitanju ubjdeljivo na prvom mjestu. Tugo moja....:D

Longplejka

Posjedujem gramofon.
4 Longplejke,  ploče samo manje ( singlica :D), kao na slici  ( Peters sisters- Negro spirituals)
nemam pojma kao su zavrsile u nasoj kuci, samo sam ih iskopala
2 klasicne ploce, jedna je Magazin 80tih, druga neki čiko koji pjeva šansone ( not my cup of tea -_-)

I bila je tona nekih narodnjačkih sa kojima smo se brat i  ja igrali kao klinci
sjajan frizbi, moram priznati

Grebanje igle, nepoznati scary tonovi i preskakanje nekoliko nota ( ko recimo današnje štekanje kompa samo puno sofisticiranije).....priceless

I mnogo mi se svidja ova kombinacija.......sa sve mojim srculencem.....*-*
Majica je iz
Alex exporta ( tugo moja, šta bih ja bez naših kvazi outleta) 
hlačice su moj masterpiece
sandale sh-shop

Baj, baj  

     

          Džo *-*

A Book i ponesto o ljudima koji bacaju knjige

Part one

Prije neki dan čitajući jedan post, prisjetila sam se da imam ovu divnu knjigu. Ustvari to čak i nije knjiga, barem ne u klasičnom smislu  rijeci. Ovo je zbirka nekoliko izdanja jednog ženskog časopisa, koji je izlazio u Jugoslaviji, tj. Beogradu, početkom šezdesetih prošlog vijeka. Časopis se zove Praktična žena. I divan je, predivan....*-*

U sustini klasičan ženski časopis samo prilagodjen vremenu. I to je ono što mu daje poseban štih. Pregršt savjeta, o recimo održanju bračne stabilnosti, ili npr. kako sašiti savršen kupaći kostim, ili kako skuhati ručak tako da vaš muž bude zadovoljan. :D

Ono što je mene u stvari iznenadilo je činjenica da je časopis ipak bio u skladu sa ostatkom svijeta tada, iako ja sama nisam sigurna da ga je mnogo žena tada uopšte moglo  čitati ( barem na nasim prostorima). Modni savjeti su mi ubjedljivo najljepši, dok  posebno mjesto u mom srcu zauzimaju reklame....*-* 

Part two

Kako sam došla do nje? Jadna knjiga je imala sreće. Moj dragi padre, kao i ja, voli da čita. I jelte jednog dana je bio u posjeti kod nekakvog rođaka. Ono što je primjetio, ga je u najmanju ruku razočaralo ( a mene kasnije oduševilo). Na kamari sa smećem , knjige. Spremne za bacanje.  Bilo je tu još nekih knjiga,  Perl Back_ Paviljon žena, nekakvi priručnici...

 E sad pokušajte da zamislite radost u mojim malim očima kad je tata ove stare mirišljave knjige donio kući. A knjige imaju poseban miris, pogotovo one starije.Ako imate nekakve starije primjerke, omirišite ih. Mene momentalno pukne inspiracija...:)

I sad razmišljam, ko još baca knjige? Danas ih možete prodati polovnicama, ako ih već ne želite. Na kraju krajeva mogu vam služiti kao ukras. Ili ih jednostavno možete ČItati, listati, mirisati, pričati sa ili o  njima, sačuvati za svoju djecu, baciti ih u kutiju, nikad ne znate. Samo ne paliti ih. To je zločin. Ako se mene pita protiv čovječnosti. I svega dobrog u ljudima. Da li ste možda gledali Pun mjesec nad Beogradom? Ako jeste, onda znate o čemu pričam.  Dakle borimo se za knjige, čak iako nemamo naviku da ih čitamo, jednog dana neko ce nam biti zahvalan, sigurna sam. :)

Čak i one koje nemaju neku umjetničku vrijednost, nam mogu poslužiti da shvatimo kako su neke druge mnogo bolje. 

I sad zamislite vi da je ova divotica dolje spaljena, pa šta bih ja, šta bih.....:D

Baj, baj

                      Džo *-*