Naslovi i pomalo tuzna prica

Omiljeni naslovi  u mom vlasništvu. REdoslijed nema nikakve veze sa dozom omiljenosti  ^-^

1. Atlas ljudske anatomije. Knjiga koju sam kupila u Beogradu i koja me koštala oko 70 evra. No vjerujte mi vrijedi. Fenomenalne ilustaracije i još ljepše boje *-*. Prosto uživam dok učim. Čika Neter je inače i sam bio doktor ali i veoma talentovan umjetnik. Jednog dana, al ono kad bas budem raspolozena ispričaću vam malu priču o tome kako sam upisala fakultet koji sam  željela. Al za to ću stvarno morati biti dobro raspoložena.

2. Šta reći sam da svako u svojoj kućnoj kolekciji treba imati barem nešto od ovog genijalnog čiče. Kad pogledam ovu knjigu prva asocijacija mi je : Aljoša. Ne znam zašto. Valjda najjači utisak. Kupila sam ju na sajmu knjiga u BL prije dvije godine. Sa bivšim momkom.

3. Takođe kupljena u Beogradu ali prije dvije godine. Pomalo glupavo sjećanje me veže za nju. Na kasi knjižare u kojoj sam ju kupila radila je jedna izzetno nadrndana teta, kojoj nikako ali baš nikako nije bilo jasno zašto sam joj pružila 5 evra. Znam, trebala sam ih razmijeniti ali tada sam mislila da Srbija normalno prima evro.  Uf kako se izderala.

Ali, jedna od najdražih knjiga. Još kad ju posjedujem....*-*

4. Poklon od tate za 16ti rođendan. 

Trebam li još šta reći. Kod nas je bio izraz da ako nisi pročitao Anu Karenjinu, nisi ni išao u srednju školu. 

Pif, neobrazovane li raje...

5. Tatin primjerak. Imam i ja svoj, ali mi je ovaj draži. Jednom smo, sjećam se, mislim da je bio četvrti razred, gledali dokumentarac o Kamiju u Domu kulture. Na kraju nas je ostalo toliko da su moji ćevapi sasvim dovoljni. Trebam li reći da je film bio odličan. Mislim da ću svoj jednom pokloniti u nekom blogo darivanju. Još samo da osmislim razlog za isto...*-*

6. Bogorodičina crkva u Parizu. Sjećam se kako me kad sam prvi put počela da ju čitam zabolila glava. Bilo je to možda u petom, šestom osnovne.....*-* Inače u ovakvom izdanju imam još i Čehova " Stepa i druge pripovjetke", koju sada čitam.

7. Knjiga koja je obilježila moje djetinjstvo. Mama mi je iz nje prvi put pročitala TRnoružicu. Najljepše ilustracije ikada. Toliko kompleksne, a opet bajkovite. Fenomenalan izbor bajki. Od Andersena preko Hiljdu i jedne noći, Braći Grim sve do ruskih narodnih.......

Ilustracija za rusku bajku " Vasilisa Premudra"

"Trnoružica"

Inače su ilustracije u boji, ali mi se ova sepija varijanta učinila nekako prikladnijom.....*-*

Pomalo tužnu priču ću ipak da ostavim za sutra......

baj, baj 

                       Džo *-*

              

Gdje smo?

Najdraže hlače i još draža košulja.

baj, baj 

                   Džo *-*

Je suis un femme fashionable ^-^

Provedoh jedan zanimljiv dan.
Skoknula sam do biblioteke. Vratil Krvnikovu ispovjest. Pročitala sam prvu knjigu, ali pošto mi je išlo relativno sporo preplašila sam se da neću stići pročitati neka druga djela. Do oktobra, a onda ću imati  manje slobodnog vremena. Knjiga nije loša, iako me malo podsjeća na Džeki Kolins, mada je to loše poređenje, ali ipak mi nešto fali. A možda sada nisam za takve knjige. Vratiću joj se za koju godinu, vjerovatno....*-*
Digla sam Selindžera-Lovac u žitu, iako kontam da sam jedina koja ga nije pročitala....:D Ali svemu dođe vrijeme, i Pekića_ Godine koje su pojeli skakavci. Javim utiske...:)

I tako sam se promuvala i po mom omiljenom sekondaću......nisam bila ni deset minuta a pronašla sam predivan džemperak i teksas jaknu. Jakna pet, džemper pet....^-^
I malo svratila do Kineza i kupila prsten. A pošto sam obećala neke fotke neke moje kolekcije, prstenaste.....
Danas sam kupila ovaj kao srebrni sa zelenim kamenčićem,  veliki crni sam kupila još davno a sve ostale u Beogradu. Beograđani su, osim ovog bakarnog, koštali markicu.  A on je koštao dvije. Hell yeah!!! :D

P.S.

Nemate pravo da smijete mojim sarmama, čak ne smiju ni da vam budu simpatični. -_-

Dugo vremena mi je uopšte trebalo da počnem da nosim prstenje, tako da.....xD

baj, baj 

                  Džo *-*

Gospoja

Jesen, sa gore navedenom titulom se polako približava. Ona i ja smo oduvijek u prijateljskim odnosima.

Ima da ju dočekam spremna. Čim se naspavam, jer ovih dana mi ni 27 sati dnevno ne bi bilo dovoljno, spavanja. A onda ću da nosim jedan svoj divni džemperčić koji ću da poslikam čim zbavim ono što više nećemo imenovati, jer me sramota (tj. dok ne nabavimo njihove trajne rodice). Ove fotke su inače od prošle godine, i inspirisale su me za post. 

Tačno ću ići u kupovinu školskog pribora. 

Kupiću neke olovke.

                                                                I voštane boje, i bojice.

Markere ne volim.

I braću vodopiju, jer joj je sada sezona a dobra je za imunitet.

I zmijsku preslicu.

I onda ću to sve da nacrtam. I oblijepim i obojim.

Kad se naspavam.

 I na kraju cu da napravim ovo. Taman sam shvatila da mi je kaktus procvjetao.

A ja volim kaktuse.

Oni su ko koprive.

Na meksički način.

baj, baj 

               

                                                        Džo *-*

Gypsy

Prije neki dan sam u jednim dnevnim novinama čitala intervju jednog glumca. Čitav jedan stupac bio je posvećen Romima. Na divan način je pričao o njima. Boem po prirodi, rekla bih, kaže da je čitav život očaran. Divi se njihovom slobodnom duhu, sposobnosti da se raduju svakom novom danu.
A ja? Ni sada ne znam kako se osjećam. Ima nešto divno, opušteno i posebno u njihovim očima.
I nešto strašno i tužno. I uvijek mi baš to probudi nelagodu, možda žaljenje.
Upoznala sam Jasmina i Ajšu. I njihova dva brata, i mamu koja ih je smjestila u park. Sa svime što posjeduju. A toliko su razdragani. Toliko željni pažnje. I za svaku milu riječ ili dodir spremni da te nagrade najljepšim osmjehom i pogledom. Iako sam ja svjesna da je to ugavnom jer su djeca. Mlada, neiskvarena.
A vidjela sam i majku koja svoju, veoma, veoma malu bebu, drži u rukama sjedeći na betonu. Bilo je najmanje tridesetpet stepeni. A ona nije imala namjeru da se skloni odatle.

I sad, ja sam to u svojoj glavi postavila kao klasičnu filozofsku prespi iz šupljeg u prazno tezu. Ko je kriv?
I da li bi se nešto moglo promijeniti? Da li to oni sami žele? Da li je ikoga briga?
A onda, naravno pomislim da sam isuviše usmjerena. Smatram da je ono što ja radim tj. svi mi, najbolje. Slušam o nekim običajima u Indiji, Africi i zgražam se. I onda se naravno pitam otkud mi pravo za to. Ko kaže da sam ja civilizovana, i šta to opet znači?
Hate those days...xD
I često imam takve sumnje, razmišljanja.....point of life and that shit.....xD

A dok ne izmozgam, uživaću, u sitnicama i životu. Ko ga šiša, on samo piči....:) I neka piči. :D
Ah, naravno da upoznate moj male prijatelje i da i vama uljepšaju dan:

P.S.
Juce oko podne sam pročitala da čitam Hiljadu čudesnih sunaca od Haleda Hoseinija. Dobila sam ju prije pola godine, ali nikako nisam ljubitelj takvih knjiga i te pompe oko njih.  Završila sam jutros. Dobra knjiga. Nisam razočarana. Tužna , i ne znam zašto meni izuzetno laka za čitanje. Jednostavno govori o ljudima.
Nisam izgubila vrijeme. A to volem.


                                                          baj, baj
                                                               
                                                                                          Džo *-*


                                                           
                                                   

Im back

Vratila sam se iz Beograda.
Obavila sve što sam htjela. Kupila si atlas. Onaj anatomski.
POsmatrala veliki grad. Posmatrala ljude. Razmišljala. Fotografisala. Smijala se. Svađala se. Obnovila tj. stvorila kolekciju prstenova. Kupila ih 4. Za 5 km. *-* Poslala razglednicu. Jednu baš divnu.
Upoznala nove ljude. Otkrila neke nove stvari o sebi.
Optimalno.
I sad neke fotke. Onako iz moje perspektive.
I škicnite malo na ovu lokaciju.....Petrol girl :)))

P.S. grafit na zadnjoj slici? Da li iko zna šta znači? Bilo ko. Slikano sa Brankovog mosta. Predivan je, a koga god da sam pitala niko nije imao pojma.

Nastavak slijedi.

baj, baj

                                 Džo *-*